Moj super muzikalni tata!

Tekst: Dunja Savić (Muzikolog i predavač u Zvechkalici)
Fotografije: privatna arhiva roditelja i predavača Zvechkalice i Foto Mrvica

Kao što smo već spomenuli u jednom od naših prethodnih tekstova, tate i njihov odnos sa decom je veoma važan za sve aspekte dečjeg razvoja i sazrevanja. Ljubav, snaga i sigurnost koju tata može da podari bebi ili detetu su podjednako važni kao i mamina. Mada su često predstavljeni kao jači pol što u startu biva tumačeno na pogrešan način, želimo odmah da razbijemo ove predrasude time što ćemo na najslikovitiji način da Vam prenesemo naše utiske o tatama sa Zvechkalice.

Naša muzička radionica je mesto gde je druženje i kvalitetno provedeno vreme zagarantovano! To je zato što su naši posetioci uvek orni za zabavu, akciju, učenje i muziciranje. Tim Zvechkalice je odgovoran za dobro osmišljen plan aktivnosti, nove pesmice i koreografije, mame prate, pevaju, nose bebe, snimaju, slikaju, a taaaate? Tate se dooooobro zabavljaju i često su najodgovorniji za raznorazne vratolomije i dugo smejanje. Međutim, iza tih šašavih dečaka u telu odraslog čoveka kriju se najdivinije osobine bez kojih dečji život ne bi bio isti.

Iako smo navikli da u većini slučajeva bebe i malci sa mamom posećuju Zvechkalicu, ovog puta bismo skrenuli pažnju na tate i to kako oni svojim stavom, razmišljanjima i emocijama utiču na bebe i malce, motivišu ih i daju im oslonac i podršku za nova otkrića.

Tata Nikola, njegova Gala i Galina drugarica Nina

Tata Nikola sa svojom Galom i Galinom drugaricom Ninom

Šta je to što smo na Zvechkalici uvideli da prija deci tokom tatinog učestvovanja u muzičkoj radionici? Prvo, primetili smo da je i za decu i za tate muzička radionica idealno mesto gde mogu da se igraju i zabavljaju, a istovremeno mesto gde dete na kreativan način može da nauči mnoge stvari primenljive na život van muzičke radionice. Kako su tate najčešće prezauzete i obično su mame te uz koje bebe i malci obavljaju aktivnosti na Zvechkalici (naročito mame jako malih beba), deci veoma prija promena i druženje sa tatom. Osim toga, mališani imaju potrebu da pokažu i tati šta su sve naučili: kako sviraju štapiće, plešu, prepoznaju pesme, sviraju klavir, pomažu u sklanjanju i pakovanju zvečki. Čest je slučaj da deca već unapred znaju da će i tati biti potrebna marama ili zvečka za sledeću aktivnost koja sledi, pa brzo žele da iznenade tatu, odnesu mu potreban rekvizit i sačekaju red za pesmu, ples ili slično. Poznato je da se tate najbolje snalaze u ulogama plesača u našim zvechkastim koreografijama. Tate vrlo brzo uđu u štos, a vole i da improvizuju sa dečicom dodavajući nove korake ili pokrete što vrlo pozitivno utiče na decu. Zašto? Videvši da je i tata opušten i da prati muziku, i oni će se prepustiti atmosferi pesme uz koju đuskamo i dozvoliti da ih ritam vodi dalje kroz koreografiju.

Zanimljivo je da smo primetili da su tate po pitanju pevanja malo stidljivi od majki, što je na neki način i prirodno, jer, setimo se, mama još u trudnoći ostvaruje kontakt sa bebom kroz pevanje, a kasnije i uspavljivanje, pa na neki način razumemo tate i to što se opterećuju tačnošću onoga što pevaju, ali i načinom na koji pevaju. Međutim, ovo važi za sve tate: dovoljno je da na bilo koji način budete podsticaj deci da se opuste jer od Vas uče i imaju potrebu da imitiraju Vaše ponašanje. Zato, bez pritiska i stresa, pustite svoje glasove i uživajte sa decom u čarima muzike.

Nino i Jakov

Tata Nino sa svojim Jakovom

Da bismo vas dodatno ohrabrili, pomenućemo neka od istraživanja na polju pevanja uspavanki i cupkalica. Prema rezultatima istraživanja na Univerzitetu u Torontu u okviru teme dečjeg reagovanja na tatino pevanje, zaključuje se da su tate koje su pevale novorođenčetu izazvale pozitivne reakcije kod dece; u poređenju sa mamama, tate su bile stabilnije po pitanju jačine pevanja pesmica, a pevanje im je bilo i ritmičnije i izražajnije. Osim toga, bebe su usmerile više vizuelne pažnje na tate nego na mame tokom pevanja zbog zoga što su očevi u svoju interpretaciju uključivali više improvizacije i promene u boji glasa. Ako bismo napravili paralelu sa već pomenutim pristupom očeva koreografiji i đuskanju, zaključujemo da kreativnost i slobodniji pristup očeva umnogome pomaže deci da i oni promene svoj pristup kako u reagovanju na muziku, tako i u njenom stvaranju i izvođenju.

Tata Miloš i njegova Jana

Tata Miloš sa svojom Janom

Za decu je podjednako važno da oba roditelja prate njihov razvoj, aktivno učestvuju u njihovom negovanju, ali i raznoraznim aktivnostima poput muzičke radionice. Zato, vreme je da tate malo preuzmu ulogu muzičara, upuste se u pevanje i đusku, oslobode svoje emocije, smeju se, rasplaču i prate reakcije dece. A za one tate koje nisu znale gde mogu da se zabave sa decom a da mama ne zna, trk na Zvechkalicu.

Saznajte još:

Kako muzika utiče na emocionalni razvoj deteta?

Mama, beba i muzika

Uticaj ritma na razvoj beba i dece

Sviranje instrumenta i pevanje kao savršen put ka dobrim ocenama iz matematike!

Muzika u detinjstvu

U Domu “Dragutin Filipović Jusa”

Kako muzika utiče na emocionalni razvoj deteta?

Tekst: Dunja Savić (muzikolog i predavač u Zvechkalici)
Foto: Foto studio Bajka +  Foto Mrvica

Emotivni život deteta počinje da se formira već u prvim danima po dolasku na svet, i zato na našoj muzičkoj radionici Zvechkalici obožavamo da analiziramo i delimo sa mališanima najrazličitije emocije izazvane muzikom.

IMG_5303.JPG

Prema rečima Džona Votsona, američkog psihologa, beba pri rođenju zna za tri emocije (strah, ljubav i gnev) na osnovu kojih se kasnije razvija čitava paleta raspoloženja. Ona najpre reaguje na glas roditelja i drugih poznatih i dragih ljudi iz porodice i najčešće to pokazuje osmehom zbog osećaja zadovoljstva, ljubavi i topline.

Sluh je jedno od prvih čula koje se formira još pre dolaska na svet, i zbog toga imamo brojna poznata istraživanja koja pokazuju kako bebe već u stomaku veoma pažljivo slušaju i na svoj način reaguju na muziku. Čula dodira i vida počinju da se razvijaju tek tokom prvih meseci života po dolasku na svet, te kod beba zvuk dugo ostaje najvažniji izvor novih otkrića i prepoznavanja pojava u svetu koji ih okružuje. Upravo zato se tvrdi da je muzika najbolje sredstvo za učenje od prvih dana, a i tokom celog života.

Na Zvechkalici, gde na različite načine pristupamo muzici (slušamo, pevamo, stvaramo, đuskamo), zapažamo i različite načine dečjeg reagovanja na istu. Uzmimo za primer sintisajzer, koji svi mališani na Zvechkalici obožavaju da istražuju – uočili smo da se prilikom kontakta sa njim kod mališana podstiče najpre uzbuđenje i radost, zatim se posle prvih proizvedenih tonova pojavljuje osmeh kao rezultat pokrenutog čulnog doživljaja; ponekad su mališani zasenjeni bojom tona, vrlo često i jačinom, te su u skladu sa tim i ozbiljniji i fokusiraniji prilikom osluškivanja samog tona. Nekada preglasno sviranje može da izazove i strah, ali isto tako pruža i upoznavanje svih mogućnosti koje oni sami dobijaju za izražavanje i na koje mogu sami da utiču.

Slušanje muzike izraztito utiče na emotivni razvoj deteta. I sami ste sigurno primetili da deca na brzu, energičnu i pokretljivu muziku reaguju vrlo glasno, skačući, uz osmeh na licu koji slatko i zarazno zrači srećom i radošću. Zajedničko muziciranje, plesanje, pevanje, cupkanje, ili samo slušanje stvara sigurnu i pozitivnu atmosferu, neophodnu za kvalitetan emotivan razvoj svakog deteta. Ponekad određene muzičke numere bude jake emocije koje se reflektuju na različite načine kod svakoga. Neka deca se umire i osluškuju, neka traže fizički kontakt pa razmenjuju zagrljaje i poljupce sa svojim najbližima, kod neke dečice taj naboj emocija dovodi i do suza, pokazujući koliko umetnost može da komunicira bez jezika.

IMG_5308.JPG

U okviru naše muzičke radionice takođe smo primetili da dela iz perioda romantizma izuzetno pozitivno utiču na bebe i malce prouzrokovajući ljubav i saosećanje, dok se, na primer, muzika klasicizma pokazala kao jako delotvorna, umirujuća; prema istraživanjima objavljenim u knjizi Mocartov efekat, muzika klasicizma može da poboljša koncentraciju, memoriju i opažanje prostora. Pored toga, muziku koju čuju na Zvechkalici naše bebe i malci često povezuju i sa situacijama gde su je ranije čuli (pevala im je mama, puštali su kod kuće pre spavanja, slušali sa tatom u kolima), a samim tim povezuju i sa prvim emotivnim doživljajem nastalim prilikom kontakta sa određenom muzikom. Ovo sećanje podstaknuto muzikom predstavlja veliki napredak za dete i pomaže mu kako da upozna sebe i svoje emocije, tako i da izgradi svoj muzički ukus.

Emocije igraju ulogu od prvorazrednog značaja u životu deteta. One ne samo da unose zadovoljstvo u njegovo svakodnevno iskustvo i služe mu kao motivacija za sledeće korake, već takođe mogu da pomognu detetu da uspostavi interakciju sa ljudima oko sebe. Takođe, emocije i njihov zdrav i napredan razvoj jesu i prvi oblik veze detete sa okolinom i služe za istraživanje njegovog odnosa prema svetu koji ga okružuje.

Vreme koje roditelj izdvoji za posvećeno igranje sa detetom postavlja najjače osnove za dalji emotivni razvoj mališana. Zbog toga na Zvechkalici insistiramo da uvek svi zajedno, i roditelji i mališani, učestvuju u našim aktivnostima, i tako zajedno rastu, uče, razvijaju se, i stvaraju sećanja praćena i ispunjena muzikom.

Na Zvechkalici učimo kako da sviramo, pevamo i plešemo, ali i kako da se upoznajemo, verujemo drugima i pružamo ljubav! Tako formiramo čvrstu sigurnu onsovu za razvoj celokupnog bića u najranijem uzrastu i komponujemo čarobno detinjstvo!

IMG_5268.JPG

Saznajte još:

Mama, beba i muzika

Uticaj ritma na razvoj beba i dece

Sviranje instrumenta i pevanje kao savršen put ka dobrim ocenama iz matematike!

Muzika u detinjstvu

U Domu “Dragutin Filipović Jusa”