Moj super muzikalni tata!

Tekst: Dunja Savić (Muzikolog i predavač u Zvechkalici)
Fotografije: privatna arhiva roditelja i predavača Zvechkalice i Foto Mrvica

Kao što smo već spomenuli u jednom od naših prethodnih tekstova, tate i njihov odnos sa decom je veoma važan za sve aspekte dečjeg razvoja i sazrevanja. Ljubav, snaga i sigurnost koju tata može da podari bebi ili detetu su podjednako važni kao i mamina. Mada su često predstavljeni kao jači pol što u startu biva tumačeno na pogrešan način, želimo odmah da razbijemo ove predrasude time što ćemo na najslikovitiji način da Vam prenesemo naše utiske o tatama sa Zvechkalice.

Naša muzička radionica je mesto gde je druženje i kvalitetno provedeno vreme zagarantovano! To je zato što su naši posetioci uvek orni za zabavu, akciju, učenje i muziciranje. Tim Zvechkalice je odgovoran za dobro osmišljen plan aktivnosti, nove pesmice i koreografije, mame prate, pevaju, nose bebe, snimaju, slikaju, a taaaate? Tate se dooooobro zabavljaju i često su najodgovorniji za raznorazne vratolomije i dugo smejanje. Međutim, iza tih šašavih dečaka u telu odraslog čoveka kriju se najdivinije osobine bez kojih dečji život ne bi bio isti.

Iako smo navikli da u većini slučajeva bebe i malci sa mamom posećuju Zvechkalicu, ovog puta bismo skrenuli pažnju na tate i to kako oni svojim stavom, razmišljanjima i emocijama utiču na bebe i malce, motivišu ih i daju im oslonac i podršku za nova otkrića.

Tata Nikola, njegova Gala i Galina drugarica Nina

Tata Nikola sa svojom Galom i Galinom drugaricom Ninom

Šta je to što smo na Zvechkalici uvideli da prija deci tokom tatinog učestvovanja u muzičkoj radionici? Prvo, primetili smo da je i za decu i za tate muzička radionica idealno mesto gde mogu da se igraju i zabavljaju, a istovremeno mesto gde dete na kreativan način može da nauči mnoge stvari primenljive na život van muzičke radionice. Kako su tate najčešće prezauzete i obično su mame te uz koje bebe i malci obavljaju aktivnosti na Zvechkalici (naročito mame jako malih beba), deci veoma prija promena i druženje sa tatom. Osim toga, mališani imaju potrebu da pokažu i tati šta su sve naučili: kako sviraju štapiće, plešu, prepoznaju pesme, sviraju klavir, pomažu u sklanjanju i pakovanju zvečki. Čest je slučaj da deca već unapred znaju da će i tati biti potrebna marama ili zvečka za sledeću aktivnost koja sledi, pa brzo žele da iznenade tatu, odnesu mu potreban rekvizit i sačekaju red za pesmu, ples ili slično. Poznato je da se tate najbolje snalaze u ulogama plesača u našim zvechkastim koreografijama. Tate vrlo brzo uđu u štos, a vole i da improvizuju sa dečicom dodavajući nove korake ili pokrete što vrlo pozitivno utiče na decu. Zašto? Videvši da je i tata opušten i da prati muziku, i oni će se prepustiti atmosferi pesme uz koju đuskamo i dozvoliti da ih ritam vodi dalje kroz koreografiju.

Zanimljivo je da smo primetili da su tate po pitanju pevanja malo stidljivi od majki, što je na neki način i prirodno, jer, setimo se, mama još u trudnoći ostvaruje kontakt sa bebom kroz pevanje, a kasnije i uspavljivanje, pa na neki način razumemo tate i to što se opterećuju tačnošću onoga što pevaju, ali i načinom na koji pevaju. Međutim, ovo važi za sve tate: dovoljno je da na bilo koji način budete podsticaj deci da se opuste jer od Vas uče i imaju potrebu da imitiraju Vaše ponašanje. Zato, bez pritiska i stresa, pustite svoje glasove i uživajte sa decom u čarima muzike.

Nino i Jakov

Tata Nino sa svojim Jakovom

Da bismo vas dodatno ohrabrili, pomenućemo neka od istraživanja na polju pevanja uspavanki i cupkalica. Prema rezultatima istraživanja na Univerzitetu u Torontu u okviru teme dečjeg reagovanja na tatino pevanje, zaključuje se da su tate koje su pevale novorođenčetu izazvale pozitivne reakcije kod dece; u poređenju sa mamama, tate su bile stabilnije po pitanju jačine pevanja pesmica, a pevanje im je bilo i ritmičnije i izražajnije. Osim toga, bebe su usmerile više vizuelne pažnje na tate nego na mame tokom pevanja zbog zoga što su očevi u svoju interpretaciju uključivali više improvizacije i promene u boji glasa. Ako bismo napravili paralelu sa već pomenutim pristupom očeva koreografiji i đuskanju, zaključujemo da kreativnost i slobodniji pristup očeva umnogome pomaže deci da i oni promene svoj pristup kako u reagovanju na muziku, tako i u njenom stvaranju i izvođenju.

Tata Miloš i njegova Jana

Tata Miloš sa svojom Janom

Za decu je podjednako važno da oba roditelja prate njihov razvoj, aktivno učestvuju u njihovom negovanju, ali i raznoraznim aktivnostima poput muzičke radionice. Zato, vreme je da tate malo preuzmu ulogu muzičara, upuste se u pevanje i đusku, oslobode svoje emocije, smeju se, rasplaču i prate reakcije dece. A za one tate koje nisu znale gde mogu da se zabave sa decom a da mama ne zna, trk na Zvechkalicu.

Saznajte još:

Kako muzika utiče na emocionalni razvoj deteta?

Mama, beba i muzika

Uticaj ritma na razvoj beba i dece

Sviranje instrumenta i pevanje kao savršen put ka dobrim ocenama iz matematike!

Muzika u detinjstvu

U Domu “Dragutin Filipović Jusa”

Uticaj ritma na razvoj beba i dece

TEKST: Dunja Savić (Muzikolog i predavač u Zvechkalici)
FOTOGRAFIJE: Ivan Stamenković

Svaki roditelj, beba i mališana koji je bio na bar jednoj radionici Zvechkalice, zapamtio je da je sviranje štapića naša nezaobilazna aktivnost! Osim što volimo da budemo bubnjari i razbudimo ceo kraj našom svirkom, štapićima razvijamo raznorazne sposobnosti koje utiču na glavice beba i malaca.

IMG_5302.JPG

Prva stvar zbog koje na muzičkoj radionici insistiramo na sviranju štapića jeste što na taj način želimo da razvijamo osećaj za ritam. Tako, štapiće najčešće sviramo uz poznate, često klasične kompozicije koje karakteriše upravo pokretljiv ritam. Kada beba, a najčešće malac uhvati štapiće u ruke i pokuša da isprati ritam, on najpre jača svoju koncentraciju i fokus usmerava na ritam kao u tom trenutku najbitniju muzičku komponentu. Kako ritam funkcioniše upravo po nekom određenom obrascu, tako naši mališani pokušavaju da prate taj obrazac i sviraju ga u kontinuitetu. Osim fokusa i prepoznavanja obrazaca, sviranje na štapićima i to na različite načine razvija i motoriku. Mi na Zvechkalici kombinujemo nekoliko načina sviranja štapića. Jedan način podrazumeva udarac jednog štapića drugim, zatim štapiće držimo jagodicama i udaramo jedan štapić o drugi. Upošljavanjem jagodica prstića vežba se i pinceta hvat kod beba. Sledeći način sviranja usmeren je na udaranje vrhova štapića prilikom kog je bitno i očima pratiti liniju kretanja štapića. Praćenjem kretanja štapića podstiče se i vizuelna percepcija kod beba i malaca, pa zato na Zvechkalici praktikujemo sviranje ispred beba, kako bi one najpre uočile kako se štapići kreću što se kasnije prenosi i na mnoge druge aktivnost nevezano za muziku. Kao aktivnost koju smatramo izuzetno važnom na muzičkoj radionici jeste i sviranje štapića ukrštenim rukama. Na ovaj način, zbunjuje se vizuelna percepcija zamenom položaja ruku, i dodatno stimuliše brza komunikacija između obe hemisfere mozga. Osvajanje pomenute aktivnosti jeste izuzetan uspeh za naše bebe i malce. Takođe, naš najzanimljivi način sviranje jeste sviranje bez gledanja. Ruke stavimo iza leđa i puštamo da štapići sviraju bez vizuelne kontrole. Kroz ovakav način sviranja, mališani se oslanjaju samo na čulo sluha i dodira i baš na taj način i izoštravaju pomenuta čula.

IMG_5268.JPG

Ali, sigurno se još uvek pitate zašto je rad na uspostavljanju ravnomernog ritma prilikom sviranja štapića uopšte važan za razvoj beba i malaca. Obrasci ponavljanja poput smenjivanja dana i noći, uobičajeno vreme za odlazak na spavanje i ustajanje, bele linije na pešačkom prelazu podstiču vaše dete da slične obrasce pronalazi i u svom bliskom okruženju kao što su na primer igračke različitih boja ili čaše različitih oblika. To znači da je mozak Vašeg deteta počeo da shvata određena pravila koja stoje iza ovih ponavljanja. Isti ovaj princip moguće je pronaći i u sviranju određenih ritmički obrazaca čijim se ponavljanjem ostvaruje kontinuirani ritmički tok. Uočavanje zadatih ritmičkih motiva ali i uočavanje njihovog ponovnog pojavljivanja jasna su naznaka da Vaše dete jasno razume i uspeva da predvidi obrazac koji sledi. Kroz ovu vrstu vežbe, dete razvija svest i o vremenskim intervalima i uspeva da izmeri i oseti vremensko rastojanje između dva obrasca. Naučnici tvrde da deca razvijaju važne koncepte merenja u periodu od treće do pete godine. Mnogo pre nego što Vaše dete uzme lenjir da izmeri dužinu, ono razmišlja o merenju praveći poređeja kao što su veće/manje (veličina) ili brže/sporije (brzina/vreme). Zanimljivo je da se aktiviranjem i radom na uspostavljanju ravnomernog ritma vežbaju i govor i hodanje jer su ove dve radnje takođe zasnovane na obrascima koji se ponavljaju.

Veoma je važno da svakodnevno skrećete pažnju na ravnomeran ritam u što većem broju radnji u društvu Vaših bebica i mališana. Možemo da brojimo i marširamo dok se trudimo da ravnomerno hodamo, ili penjemo uz stepenice (“Jedan-dva”, “Leva-desna”), dok se ljuljamo (“gore-dole”, “dođi-beži”), dok recitujemo ili brojimo. Na taj način mozak vežba da prepoznaje i kopira obrasce i samim tim još brže pamti i funkcioniše.

IMG_20181212_012428.jpg

Na časovima Zvechkalice koristimo kvalitetne drvene štapiće kompanije Woody iz muzičkog seta za decu iz prodavnice Licence Only. Baš oni najviše odgovaraju mališanima jer su nešto većeg obima i ravnih vrhova, tako da su zgodniji za sve nabrojene vežbe koje radimo uz muziku. Upravo iz razloga što su njihovi muzički instrumenti za decu tako sjajni svi novo-upisani mališani u Zvechkalici dobijaju na poklon -20% popust na kupovinu u Licence Only onlajn prodavnici.

Zato, čekamo Vas na Zvechkalici da zajedno sa nama komponujete čarobno i ritmično detinjstvo! Bubnjarski pozdrav!