Moj super muzikalni tata!

Tekst: Dunja Savić (Muzikolog i predavač u Zvechkalici)
Fotografije: privatna arhiva roditelja i predavača Zvechkalice i Foto Mrvica

Kao što smo već spomenuli u jednom od naših prethodnih tekstova, tate i njihov odnos sa decom je veoma važan za sve aspekte dečjeg razvoja i sazrevanja. Ljubav, snaga i sigurnost koju tata može da podari bebi ili detetu su podjednako važni kao i mamina. Mada su često predstavljeni kao jači pol što u startu biva tumačeno na pogrešan način, želimo odmah da razbijemo ove predrasude time što ćemo na najslikovitiji način da Vam prenesemo naše utiske o tatama sa Zvechkalice.

Naša muzička radionica je mesto gde je druženje i kvalitetno provedeno vreme zagarantovano! To je zato što su naši posetioci uvek orni za zabavu, akciju, učenje i muziciranje. Tim Zvechkalice je odgovoran za dobro osmišljen plan aktivnosti, nove pesmice i koreografije, mame prate, pevaju, nose bebe, snimaju, slikaju, a taaaate? Tate se dooooobro zabavljaju i često su najodgovorniji za raznorazne vratolomije i dugo smejanje. Međutim, iza tih šašavih dečaka u telu odraslog čoveka kriju se najdivinije osobine bez kojih dečji život ne bi bio isti.

Iako smo navikli da u većini slučajeva bebe i malci sa mamom posećuju Zvechkalicu, ovog puta bismo skrenuli pažnju na tate i to kako oni svojim stavom, razmišljanjima i emocijama utiču na bebe i malce, motivišu ih i daju im oslonac i podršku za nova otkrića.

Tata Nikola, njegova Gala i Galina drugarica Nina

Tata Nikola sa svojom Galom i Galinom drugaricom Ninom

Šta je to što smo na Zvechkalici uvideli da prija deci tokom tatinog učestvovanja u muzičkoj radionici? Prvo, primetili smo da je i za decu i za tate muzička radionica idealno mesto gde mogu da se igraju i zabavljaju, a istovremeno mesto gde dete na kreativan način može da nauči mnoge stvari primenljive na život van muzičke radionice. Kako su tate najčešće prezauzete i obično su mame te uz koje bebe i malci obavljaju aktivnosti na Zvechkalici (naročito mame jako malih beba), deci veoma prija promena i druženje sa tatom. Osim toga, mališani imaju potrebu da pokažu i tati šta su sve naučili: kako sviraju štapiće, plešu, prepoznaju pesme, sviraju klavir, pomažu u sklanjanju i pakovanju zvečki. Čest je slučaj da deca već unapred znaju da će i tati biti potrebna marama ili zvečka za sledeću aktivnost koja sledi, pa brzo žele da iznenade tatu, odnesu mu potreban rekvizit i sačekaju red za pesmu, ples ili slično. Poznato je da se tate najbolje snalaze u ulogama plesača u našim zvechkastim koreografijama. Tate vrlo brzo uđu u štos, a vole i da improvizuju sa dečicom dodavajući nove korake ili pokrete što vrlo pozitivno utiče na decu. Zašto? Videvši da je i tata opušten i da prati muziku, i oni će se prepustiti atmosferi pesme uz koju đuskamo i dozvoliti da ih ritam vodi dalje kroz koreografiju.

Zanimljivo je da smo primetili da su tate po pitanju pevanja malo stidljivi od majki, što je na neki način i prirodno, jer, setimo se, mama još u trudnoći ostvaruje kontakt sa bebom kroz pevanje, a kasnije i uspavljivanje, pa na neki način razumemo tate i to što se opterećuju tačnošću onoga što pevaju, ali i načinom na koji pevaju. Međutim, ovo važi za sve tate: dovoljno je da na bilo koji način budete podsticaj deci da se opuste jer od Vas uče i imaju potrebu da imitiraju Vaše ponašanje. Zato, bez pritiska i stresa, pustite svoje glasove i uživajte sa decom u čarima muzike.

Nino i Jakov

Tata Nino sa svojim Jakovom

Da bismo vas dodatno ohrabrili, pomenućemo neka od istraživanja na polju pevanja uspavanki i cupkalica. Prema rezultatima istraživanja na Univerzitetu u Torontu u okviru teme dečjeg reagovanja na tatino pevanje, zaključuje se da su tate koje su pevale novorođenčetu izazvale pozitivne reakcije kod dece; u poređenju sa mamama, tate su bile stabilnije po pitanju jačine pevanja pesmica, a pevanje im je bilo i ritmičnije i izražajnije. Osim toga, bebe su usmerile više vizuelne pažnje na tate nego na mame tokom pevanja zbog zoga što su očevi u svoju interpretaciju uključivali više improvizacije i promene u boji glasa. Ako bismo napravili paralelu sa već pomenutim pristupom očeva koreografiji i đuskanju, zaključujemo da kreativnost i slobodniji pristup očeva umnogome pomaže deci da i oni promene svoj pristup kako u reagovanju na muziku, tako i u njenom stvaranju i izvođenju.

Tata Miloš i njegova Jana

Tata Miloš sa svojom Janom

Za decu je podjednako važno da oba roditelja prate njihov razvoj, aktivno učestvuju u njihovom negovanju, ali i raznoraznim aktivnostima poput muzičke radionice. Zato, vreme je da tate malo preuzmu ulogu muzičara, upuste se u pevanje i đusku, oslobode svoje emocije, smeju se, rasplaču i prate reakcije dece. A za one tate koje nisu znale gde mogu da se zabave sa decom a da mama ne zna, trk na Zvechkalicu.

Saznajte još:

Kako muzika utiče na emocionalni razvoj deteta?

Mama, beba i muzika

Uticaj ritma na razvoj beba i dece

Sviranje instrumenta i pevanje kao savršen put ka dobrim ocenama iz matematike!

Muzika u detinjstvu

U Domu “Dragutin Filipović Jusa”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s